. Satanath Records

Reviews: SODP068

< Обратно к релизу / Back to page

Kao što je opšte poznato u svetu metal fanova – uglavnom niko ne voli dugo čekanje između dva albuma. Diskografske pauze koje umeju da potraju i po više godina su, iako nekad preko potrebne samom umetniku, veoma rizična i nezgodna stvar jer neminovna pitanja koja one povlače sa sobom su: šta taj bend radi, da li uopšte više postoji, zašto im treba toliko vremena za nov materijal itd. Pitanja bi mogla da se postavljaju u nedogled, ali kada konačno dođete u dodir sa konkretnim izdanjem o kojem je ovde reč, novim čedom novosadskih black-thrash metalaca Wolf’s Hunger – „Bež’te Živi, Vraćaju Se Mrtvi”, neće više biti potrebe za zapitkivanjem jer će u tom momentu nastupiti samo – slušanje, slušanje i ponovno slušanje.

 

Pomenuta pauza u ovom slučaju trajala je blizu čitave decenije – od izdavanja debi albuma “Osveta U Krvi” prošlo je celih 9 godina! Kako je sasvim jasno da je u pitanju jedan veoma dug vremenski period, bendu se mora odati priznanje da je, uprkos i tako nezahvalnim okolnostima (prestanak rada u potpunosti u jednoj tački i nebrojene promene u postavi), uspeo da očuva svoju bazu fanova i održi im se u interesnoj sferi, kao i da bude koncertno aktivan na manjim i većim festivalima u zemlji, posebno u toku poslednjih godinu i po dana. Da je WH jedan od onih instant, kratkotrajnih i šablonskih bendova koji, u suštini, ne poseduju nikakvo lično obeležje niti kvalitet u iole relevantnoj meri – davno bi nestao sa metal scene tokom svoje poduže diskografske tišine i pridružio se brojnim grupama koje je progutao zaborav. No, kako je jasno da to ovde uopšte nije slučaj, nužno se nameće antiteza malopređašnjem iskazu – kvalitet, lični pečat, doslednost, dugotrajnost – to je ono što ide u paketu sa ovim sastavom i što će, po svemu sudeći, uvek i ići, pa makar im sledeća pauza trajala još duže (iako se, naravno, nadamo da do toga ipak neće doći).

 

U oktobru 2015. konačno se odvilo snimanje novog albuma – tematski i lirički on je orijentisan ka Prvom svetskom ratu, srpskoj istoriji i slovenskoj mitologiji, a muzička podloga je, slobodno rečeno, unikatna fuzija dva podžanra, black i thrash metala. Igranje sa različitim pravcima ume da bude veoma efektno, plodonosno i osvežavajuće, ali samo onda kada muzičari znaju koliko i čega treba dozirati u svoj muzički recept da bi finalni proizvod bio primamljiv i zavodljiv. Budući na to da se ovde susrećemo upravo sa tom situacijom, svako ko bude preslušavao opus WH-a, naići će na besprekorno sintetizovane hladne skandinavske melodije u maniru ’90-ih godina i frenetične rifove, solaže i brze ritam deonice karakteristične za deceniju pre pomenute, kad je thrash metal bio u svojim zlatnim danima. Uzeti iz dve epohe ono najbolje i potom kreirati sopstveni produkt u kojem se, pored svega toga, očitava i veoma upadljiv lični momenat – tako bi se najjednostavnije mogao opisati album “Bež’te Živi, Vraćaju Se Mrtvi”, ali nije zgoreg malo podrobnije analizirati svaki njegov deo.

 

Pre zvaničnog izlaska CD-a, WH je objavio svoj prvi oficijalni video spot za pesmu “Gvozdeni Puk (Kult Rata)”. U stilu marša opevano “Poslednji nam juriš, međ dušmanima muk., Srbija u srcu, gvozdeni puk!” i sekvence iz Prvog svetskog rata vezane za srpske bitke koje se naizmenično smenjuju, momentalno ostavljaju više nego jasan utisak – WH zaista voli svoju otadžbinu. Koliko god se javljala tendencija da se članovi povezuju sa određenim političkim ideologijama, to ovde definitivno treba ostaviti po strani i uvideti da je bazična, ideja vodilja ovog sastava upravo – patriotizam. Na domaćoj sceni ne postoji veliki broj bendova koji sa ovolikom posvećenošću i beskrajnom ljubavlju komponuju svojevrsne ode srpskom narodu i zemlji, koja nesumnjivo ima turbulentnu istoriju i koja neosporno zaslužuje da se to i ovekoveči, pa zašto ne i ovim putem? – a rađenje upravo toga je ono što nadasve čini WH autentičnim. Zarazni rifovi koji otvaraju numeru i protežu se duž iste, prodorno leden vokal koji se ubrzo pridružuje i “seče”, kao i svedena, ali upečatljiva solaža (odsvirana od strane gosta na albumu, Milana Šogorova) koja je odlično uklopljena u strukturu pesme – tako zvuči “Gvozdeni Puk”, a na ovaj način WH je slušaocima pružio određeni preview onoga što ih čeka na ostatku diska. Recepcija prvobitno ove trake bila je više nego pozitivna, što se, kako i nalaže logičan sled, ubrzo potom odrazilo i na izdanje u celosti.

 

Naslovna “Bež’te Živi, Vraćaju Se Mrtvi” ujedno je i ona koja je zauzela prvo mesto na tracklisti i izbor nije mogao biti bolji. Neprestana smena dominacije black i thrash uticaja i prizvuka u samom startu neminovno privlači pažnju – koliko je samo uzbudljivo slušati dva praktično stopljena pravca gde se ipak vodi kontinuirana borba oko toga čija uloga će da prevagne. Na vrhuncu te borbe galantno se pojavljuje fenomenalan gitarski solo koji se savršeno „ugradio” u pesmu i jednopotezno prevazišao okvir bilo kakvog žanra uopšte, a numeru idealno zaokružio. U narednoj, “U Vatri Sazdan” susrećemo se sa hipnotišućom melodijom i potom blastbeatom koji traju dovoljno dugo da bi se vrlo lako moglo pomisliti da je ovo zapravo instrumental, no na polovini minutaže se uviđa da se ipak radi o još jednoj celosnoj i veoma atmosferičnoj kompoziciji kojoj, kao i prethodnoj, okvir daje solo koji mudro čeka svoj spotlight i na pesmu postavlja sasvim novu dimenziju.

 

Jedan od najupečatljivijih i najkompleksnijih izdanaka albuma, koji obiluje (skoro) svim što treba, a opet u propisnoj meri, svakako je “Vostani Serbije”. Ona sadrži razarujući uvod, efektne prelaze, čistije vokalne deonice, solidnu ritam sekciju, a vrlo lako se može osetiti i svojevrsno pripremanje slušaoca za finale pesme, no u tom delu je nešto neočekivano pošlo kako ne treba. Gitarska solaža koja se do ove tačke pokazivala kao revijalni vrhunac, ovde je, jednostavno, omanula. Da bi se lepše i smislenije uklopila u ovu kompoziciju, trebala je biti dosta razloženija i melodičnija, dok je ovako ostavila utisak “uljeza” koji se tu našao greškom. No, čak i uz to ne baš sjajno rešenje za solo, “Vostani Serbije” se ipak nameće kao jedna od, kako je već rečeno, najupečatljivijih tvorevina, pa čak i favorita. Sledeća na listi, “Rusija”, idealno se nadovezuje na nju i formira određenu celinu. Ovde se evidentno susrećemo i sa slavizmom koji regiju pomenutog patriotizma širi sa lokalne na mnogo širu, ili kako je Časlav to epski opevao: “Moja druga mati zemlja, Rusija!” Sa prvim tonom nas dočekuje melodija hladna baš kao ruske zime u kojoj se povremeno oseti i seta, a ubrzo na površinu isplivava i veoma upadljiv uticaj skandinavskog black metala, koji potom kulminira u solaži, koja zvuči kao da peva sopstvenu pesmu – i kao da joj nema kraja, što može biti i određena simbolika i paralela sa Rusijom, zemljom toliko velikom da joj je nekad i teško pronaći granice.

 

Tematski dolazi do pomeranja ka slovenskoj mitologiji sa narednom numerom iz koje bi se to ionako zaključilo već po samom nazivu – “Slava Gromu”. Ljubiteljima ove mitologije nije potrebno posebno naglašavati da se ovde radi o slovenskom bogu Perunu, bogu groma i neba, a ujedno i favoritu brojnih drugih bendova sa svih slovenskih područja koji inkorporiraju paganizam pod okrilje svoje muzike. “Slava Perune, slava tebi, Perune, moga roda oče!”, rečju, pravo u centar – WH kristalno jasno iskazuje antihrišćanski motiv i u potpunosti se okreće davnoj prošlosti i bogatoj slovenskoj tradiciji, a ceo taj proces je muzički propraćen na sasvim adekvatan način, u maniru koji je album nametnuo praktično još s početka, tako da i ovde dolazimo u dodir sa sveobuzimajućom melodijom koja prožima od prvog do poslednjeg tona oslanjajući se na zvonku ritam sekciju i u krajnjoj liniji dajući još jednu kvalitetnu pesmu koja je našla svoje mesto na tracklisti. “Lešinari Će Slaviti Moje Ime” nas već polako približava kraju, a u pitanju je pravi mali thrash metal hit (obojen black metal primesama) koji u vidnoj meri “štrči” prvenstveno usled činjenice da je ovde taj jedan žanr, odnosno thrash, ipak znatno dominantan. Pesma u navratima podseća i na kultni jugoslovenski Bombarder (koji je takođe ove godine izdao novo čedo) i svakako osvežava album u tački u kojoj je to već bilo preko potrebno.

 

Najduža kompozicija na albumu, a sigurno i jedna od lirički najsnažnijih, sa genijalno uklopljenim poetičnim delom koji postepeno vodi ka završnici, “Egzekutor”, svoj put do publike je našla još prošle godine tokom izvođenja na svirkama i u sebi je, kako se tek sad vidi, obuhvatila ključne elemente celokupnog izdanja. Obiluje energijom, prodornošću i tim ličnim pečatom benda koji u potpunosti eskalira u ovih 5 i po minuta i predstavlja WH u punom sjaju. Pravi biser njihovog opusa uopšteno gledano. Sada se već stiže i do samog kraja, a čast da zatvori album dobila je verovatno i najslabija karika, “Rod”, koja, iako prati liniju kretanja, deluje pomalo monotono, nepotpuno i u momentima se stiče utisak da je njena uloga čisto popunjavanje mesta. Možda bi bilo bolje da je “Egzekutor” označio i kraj, ali jasno da ovde svaka pesma priča svoju priču i predstavlja određeno poglavlje, stoga generalan utisak nije i ne može biti prodrman.

 

Ono čuveno “čekanje se isplati” ovde ponovo dobija svoju potvrdu. Wolf’s Hunger je očigledno vodio računa na prvom mestu o kvalitetu, stoga ovo nije zbrzan i prenatrpan album koji “bombarduje” sa svih strana, već ima određenu putanju kojom se pametno kreće, putanju koja je od početka do kraja popunjena shodno viziji benda i koja pomno održava pažnju. Časlav kao idejni vođa koji se nalazi za vokalom i bassom, jedini je originalni član WH-a, a ujedno i njegovo stubište. Vladimir, drugi najstariji po “stažu”, i mlađa snaga, Igor, koji se pre par godina priključio taboru, dali su albumu sopstveni pečat u vidu višestruko pomenutih fantastičnih gitarskih deonica koje su zavodile slušaoca iz pesme u pesmu, a najmlađi član benda (i po uzrastu i po stažu), Ivan, tek treba da dokaže i razvija svoje bubnjarsko umeće u nastupima koji predstoje i da se u potpunosti uhoda u tempo ovog sastava.

 

“Bež’te živi, vraćaju se mrtvi” je izdanje koje predstavlja temeljne ideje benda u iskusnijem ruhu, sa dobrom produkcijom i ključnim utiskom koji se javlja na kraju – 2016. je obogaćena još jednim vrsnim metal albumom koji bi definitivno trebao da se nađe i na polici i na playlisti većine ljubitelja beskompromisnog black-thrash zvuka koji manje prati, a više postavlja sopstvena pravila.

 

http://balkanrock.com/wolfs-hunger-bezte-zivi-vracaju-se-mrtvi-2016/

 

 

You know, I’m always a fan of bands who’ve been around for quite some time because they can really go two ways. They can either (1) basically stick to one style throughout their time as a band and eventually nail it with whatever releases they pump out, or try different sounds that either satisfy their musical desires or to help keep their pockets somewhat lined. In the case of Wolf’s Hunger, these Serbians have gone with the former to deliver us some tasty blackened thrash metal.

 

Being a band for over fifteen years is no small feat if you ask me, and the fact that the band in question could still continue to put out records that are still quite enjoyable show the talent and drive that many groups fail to display after even two simple demos. Wolf’s Hunger has just released their new record of “Bež’te živi vraćaju se mrtvi” which is only their second full-length piece in their time, but motherfucker does it sound ridiculously good! The album has everything a blackened thrash album could ever possibly need: speed that more than worthy of headbanging, a ferocity that can only be compared to a raging blaze, riffs that refuse to quit even after going for quite some time, and a diverse track by track sound that makes even your fifth spin of “Bež’te živi vraćaju se mrtvi” a mighty enjoyable one. It’s not just everything that’s typical to a fusion of black and thrash metal that Wolf’s Hunger have mastered here. This band has also garnered the skill to know when to pull back with the intensity and lay off on the speed just enough to really pull you into the music even more only to soon change things up, making you enjoy what you’ve already been savoring all the more. I’m very confident in saying that if you’re any sort of fan of this hybrid genre and you want something is nothing short than a treat and a gift that you should give yourself that keeps on giving, “Bež’te živi vraćaju se mrtvi” is precisely what you need to fucking get, and I can just about promise mass enjoyment out of it.

 

It’s not easy for anyone to come out of the arguably obscure nation of Serbia and be able to say that they can make killer metal that doesn’t disappoint, yet here Wolf’s Hunger stands here in their full glory that cannot be denied. If anything is to be gleaned from “Bež’te živi vraćaju se mrtvi” it’s that these guys aren’t fucking around and that they know how to create ball busting metal that is satisfying to the very end, and I’ve no doubt in my voice when I say we can expect many great things to come from Wolf’s Hunger.

 

https://headbangerreviews.wordpress.com/2016/12/20/wolfs-hunger-bezte-zivi-vracaju-se-mrtvi/

 

 

At first, this comes off as still more modern black metal playing in a similar ballpark to bands like Marduk, Tsjuder or even 1349, but without the intense devotion to “Norsecore” that may imply.

 

Strong production, a chugging midtempo-to-fast approach alternating between tremelo lines and thick death metallish chordal construction…at times it even sounds kinda Witchtraplike (“gvozdeni puk”, “vostani Serbie”, “lesinari”)…and therefore you could say it even leans a bit thrash. More than a little, in fact.

 

They even go a bit pagan metal at points (“Rusja” could easily have been an Arkona track…the Russian Arkona, not the Polish one).

 

Then they close out on a nod to everyone’s favorite Pokemon Go monster (“Eggxecutor”…or as it comes out in Serbian, “Egzekuto”).  I love that guy. Just don’t get how a batch of pissed off, broken eggs turns into a coconut tree with psychic powers.  Go figure.

 

Now someone has to do a song about Gastly and Gengar. Or Koffing! Yeah, that’s a good one.  I could name off quite a few bands who’re just blowing smoke outta their ass…

 

Maybe a lighter, fluffier power metal band could do one about the Oddish…

 

Not bad at’all.

 

https://thirdeyecinema.wordpress.com/2016/11/04/and-now-the-november-supplemental-roundup-satanath-records-and-symbol-of-domination/

 

Vukovi su najzad nahranjeni! A bilo je i vrijeme, skoro 10 godina su čekali. Da nastavim sa metaforom, nahranjeni su prvoklasnim sirovim mesom u 36 minuta krvoločne gozbe. Prostim rječnikom, Wolf’s Hunger se vratio renoviran i značajno osvježen.

 

Skoro 10 godina od silno (sa razlogom) hvaljenog albuma “Osveta u Krvi” pred nama je novi dugo svirajući snimak Novosadskog kvarteta, na više načina simbolično naslovljen. Godinama se mislilo da je ovaj bend mrtav i sahranjen, međutim, vratili su se, po mom skromnom mišljenju jači nego ikada. Osvježeni čvršćom produkcijom i daleko sigurnijim kompozitorskim pristupom donesli su 9 novih pjesama koje, iako na prvi pogled nose slično žanrovsko usmjerenje, imaju u sebi nešto što ranije nije odlikovalo ove momke. Tu prije svega govorim o raznovrsnosti rifovskih rešenja koja će, vjerujem, izdvojiti ovaj album od većine Thrash / Black Metal sastava. Jedna od novina su i dva vokala (scream i growl + u jednom momentu i clean) koja su dala posebnu notu ovom izdanju (poslušati četvrtu pjesmu po redu). Čelična ritam sekcija sa druge strane nije novina, na tako nešto smo već navikli od Wolf’s Hunger, ali je ipak treba istaći, posebno u dionicama kada Black Metal vlada. Kad se već dotičem žanrovskih odrednica, što je također oduvijek bila jedna od jačih strana ovog benda, oni ni ovdje nijednog trenutka ne bacaju Black i Thrash Metal jedan preko drugog. Jasno su određene granice između dionica kada jedan uzima primat a kada drugi ali, kao i uvijek, Novosađani majstorski pronalaze način da prelaze sa jednog na drugi izvedu izuzetno tečno, kako i dolikuje jednom tako iskusnom bendu. Tekstualna strana benda je ista od najranijih dana, te i ovdje zatičemo riječi posvećene veličanju Staroslovenskih mitova i patriotsku tematiku, s’ tim što su ovaj put isključivo napisane na Srpskom jeziku za razliku od prethodnih izdanja kada se pojavljivao i poneki izlet u Engleski.

 

Kada se sve sabere dobivamo jakog pretendenta za album godine u Srbiji, a u svakom slučaju najbolji povratnički album. Ostaje samo nada da se na sljedeći neće čekati do 2025. godine. Sudeći po prijemu koji je Wolf’s Hunger imao na posljednjim nastupima uživo, vukovi su i dalje gladni, a na bendu je da ih nahrani što prije.

 

http://metaljacketmagazine.com/recenzija-wolfs-hunger-bezte-zivi-vracaju-se-mrtvi/

 

Continuing to struggle against the odds, Serbian thrash/black metallers Wolf’s Hunger have taken their love World War I, Serbian history and Slavic heritage to the fullest as the group presents another hellish uncompromising and merciless attack. With a nine-year gap having a slew of line-up changes as guitarists Rastko and Milan left, former member Dovla returned as the second guitarist was filled by Igor Marić, drummer Milos Stanic left and was filled by Ivan Gašpar, the group’s second full-length was released September 9, 2016 on Symbol of Domination Productions.

 

Immediately from the start, it’s apparent throughout here this one goes for the type of explosive, raging rhythms that’s become quite apparent in their discography. Leaning so heavily on the thrash stylings for their work here, this one readily features the tight, bouncy riff-work that generates the style and tone of those earlier stylings quite nicely which comes from the generous ability to shift between the ravenous, full-throttle rhythms or the sprawling, meandering riff-work that keeps it all contained in a cohesive, dynamic state. Rarely deviating from these styles makes this one quite the impressive and truly immersive album by allowing a series of generously-padded elements to function within the exploits of the album’s penchant for fiery riffing and ferocious patterns that come from the occasional introduction of frosty arrangements and tremolo-picked riffing that denotes it’s black metal pedigree. While that leaves the attack here for the most part exceptionally fun and enjoyable, it can lead to a lot of overly stale and repetitious writing here as the bands’ determination to remain in these patterns keeps this from really exploring that many altogether different realms of their sound being so stuck here utilizing so many repeat performances of their admittedly-fearsome full-throttle rhythms or tight mid-tempo chugging patterns which are well in appearance here. Overall, it’s all that really holds this one back.

 

Not really offering up much of a problem that’s all too damaging and detrimental here, this one comes off a little repetitious but still fierce and fiery enough that the fans of the genre’s stylings or those that can appreciate the bands’ localized flavor will wholly enjoy this one.

 

http://donsmetalreviews.blogspot.ru/2016/11/wolfs-hunger-bezte-zivi-vracaju-se-mrtvi.html

 

Y a quelqu’un qui parle le Serbe dans la salle ?

 

Qu’un groupe chante dans sa langue natale, ça a un côté bien sympathique mais ne me demandez surtout pas de quoi parlent les paroles, je n’en sais foutrement rien ! Déjà rien que pour les réécrire, je bénis l’inventeur du copier-coller…

On cherche un brin, on fouille sur la toile quelques infos et on apprend que le groupe joue un thrash/black metal (bon, ça, à l’oreille, on s’en doute dès les premiers riffs et surtout dès les premières paroles chantées par le hurleur) s’inspirant de l’histoire Serbe et de la mythologie.

Oui, grosso modo, comme la plupart des groupes de black metal dans leurs pays respectifs, quoi !

 

Malgré tout, musicalement, une fois passé le cap du chant dans des langues et intonations qu’on peut avoir du mal à appréhender quand on est un fervent adorateur de la langue de Shakespeare, on s’aperçoit vite que la musique est très loin d’être désagréable et assez riche : une grosse dominante thrash, un bon soupçon de black metal, du death metal old school par endroits, des relents de punk et quelques bribes pagan par ci, par là.

 

Pour ce deuxième album après “Retaliation in Blood” en 2007, Wolf’s Hunger remet le couvert avec un album qui n’est pas révolutionnaire mais pour le moins bien foutu. Entre les titres rapides et agressifs comme les trois premiers, le très Slayer “Vostani Serbije” époque “Hell awaits” version black metal ou des titres plus heavy, Wolf’s Hunger nous égrène une petite palette de titres variés, aux influences diverses, pas désagréables à l’écoute, nous faisant passer l’espace de neuf titres (soit 37 minutes de musique) pour un moment plaisant !

Et quand en plus de tout ça, le groupe n’hésite pas à y rajouter quelques lignées mélodiques, notamment lors de leurs soli, on comprendra que l’achat est plus que conseillé !

 

Titres à écouter en priorité ? Tous !

 

http://www.soilchronicles.fr/chroniques/wolfs-hunger-bezte-zivi-vracaju-se-mrtvi

 

In the four plus years I have been writing for the riff I must have listened to a countless number ofW! demos, albums and promos, half of which I can not remember and some of which I wish I could forget, from bands of all styles of metal from all around the world and most of them I have not ever listened to again. However every now and again I will come across a band who gets that little meatlhead deep down inside me stirring and I get the same feelings I got as a teenager growing up and discovering metal for the first time. You know the feeling, you get a rush of adrenaline as the hair stands up on the back of your neck, foot starts tapping, fists start pumping followed by the inevitable headbanging. It is for that very reason, I do this because no matter how far I have to thrawl through the dredges of the underground it is always worth it to discover a band of this caliber. I can not quite put my finger on what it is that makes Wolf's Hunger so special but they just have something. Maybe it is that the songs are well crafted and are played by a band who have fire in their bellies, a true and honest passion for what they do. In a word they are fans as much as they are musicians. Now down to the music, the band play heavy metal with a healthy dose of thrash of the extreme kind with a hint of black metal in the sense of black/tharsh but even that fails to describe the music on offer. Although what they do is not groundbreaking, it is however earth shattering and it is one of their strenghts that while listening to the album I do not think of other bands but am instead drawn into the album itself, The album cover deserves a special mention as that is what made the album stick out from amongst the monthly pile of albums for review. I could go on and on about this album but really all I have to do is let the music do the talking. Check out the video below and see what you think.

 

http://thepoweroftheriff.blogspot.ru/2016/12/album-review-wolfs-hunger-bezte-zivi.html

 

Novosadski black/thrash metalci Wolf’s Hunger vratili su se sa novim studijskim ostvarenjem, devet godina nakon albuma Osveta u krvi (2007, Grom Records). Radilo se na ovom albumu dugo i predano, te stoga ni ne iznenađuje što je finalni rezultat onakav kakav bismo i priželjkivali od benda koji je uvek imao savršenu viziju šta želi da postigne, a svedoci smo da ni brojne promene u postavi, pa ni prekid u radu u periodu 2007-2009, nisu uticale preterano ni na zvuk, ni na ideologiju, a na kraju ni na kvalitet svirke beskompromisnih Novosađana.

Bež’te živi, vraćaju se mrtvi snimljen je u studiju Piknik u Novom Sadu kod Majkić Miroslava (poznatijeg kao Gos’n Bandar), a ko makar i površno prati domaću scenu, zna kakva vrsta snimaka (kada je o produkciji reč) izlazi iz tog studija – Wolf’s Hunger su uvek zvučali sirovo i energično, pa je tako i ovaj put – kako je i red, s obzirom da je u pitanju black/thrash metal sastav koji kao inspiraciju navodi Prvi svetski rat, srpsku istoriju te slovensku mitologiju.

 

Tekstovi su, kako se i iz naziva albuma i pesama da zaključiti, na srpskom jeziku. Nije to novost kod ovog benda, ali jeste prvi put do sada da engleski jezik uopšte nije prisutan. Već pomenuta ratna tematika smenjuje se sa slavljenjem paganskog, predhrišćanskog perioda i slovenskih bogova iz davnina, a patriotizam je zaštitni znak ovog benda od dana njegovog osnivanja, pa poruke u pravcu dizanja glave, veličanja ponosne (majke) Srbije, ali i Rusije, sasvim su očekivane (“Na poljani zakletvu ja dajem, samo jedna je Majka Srbija”, “Vostani Serbije, davno si zaspala, u mraku ležala, sada se probudi i Serblje vozbudi”, “Kao rođene uvek nas primala, zbegove Srbskog roda u nedrima čuvala, daleko plavi krug i u njemu zvezda, moja druga mater zemlja Rusija”). Mišljenja sam da niko u srpskim zemljama to nije radio bolje, ubedljivije i doslednije od Wolf’s Hunger ekipe, a što je, pored furiozne svirke, sigurno jedan od glavnih razloga dobrog kotiranja benda među patriotski svesnijom domaćom metal populacijom sa obe strane Drine.

OK, kvalitet Wolf’s Hungera prepoznat je i van granica ovih prostora, pa će ovaj album zvanično biti objavljen 9. septembra za belorusku izdavačku kuću Symbol of Domination, podetiketu ruskog Satanath Recordsa. SMP je dobio priliku da vam ekskluzivno predstavi ovaj album pre njegovog objavljivanja, pa se nadamo da će regionalna metal bratija naći vremena i koncentracije, te podržati WH kupovinom CD-a kada izađe ili odlaskom na koncert, jer ovi momci to više nego zaslužuju (ako već niste, proverite singlove “Gvozdeni puk (Kult rata)” i “Rusija”, koji su dostupni na YouTubeu i koji su najavljivali da stiže jedan odličan album). Svima nam je dobro poznato koliko je teško baviti se metal muzikom u Srbiji, pa je uporan rad poput ovog, doslednost sopstvenim stavovima i željama, nešto što zaslužuje sve pohvale, podršku i maksimalno poštovanje.

Na kraju, ne znam tačno kakvi su kapaciteti pomenute izdavačke kuće, ali bilo bi odlično kada bi Wolf’s Hunger mogao da odradi promotivnu turneju i da, pored svirki u Srbiji i Srpskoj, dobaci i do pomenutih zemalja (Rusija, Belorusija) te drugih slovenskih država u Evropi, jer oduvek je jasno da je udarna pesnica ovog benda – bina, odnosno živi nastupi, gde cela ova priča dobija jednu posebnu dimenziju. Srećno im bilo, u svakom slučaju!

 

Favoriti: “Lešinari će slaviti moje ime”, “Gvozdeni puk (Kult Rata)”, “Rusija”, “Bež’te živi vraćaju se mrtvi”.

 

http://www.serbian-metal.org/recenzije/11839/wolfs-hunger-bezte-zivi-vracaju-se-mrtvi/

 

 

Wolf's  Hunger  are  a  band  from  Serbia  that  plays  a  mixture  of  black  and  thrash  metal  and  this  is  a  review  of  their  2016  album  "Bez'te  Zivi  Vracaju  Se  Mrtvi"  which  will  be  released  on  September  9th  by  Symbol  Of  Domination  Productions.

 

  A  very  hard  and  heavy thrash  influenced  sound  starts  off  the  album  along  with  some  morbid  sounding  melodies  and  you  can  also  hear  all  of t he  musical  instruments  that  are  present  on  their  recording  and  after  awhile  death  metal  growls  and  black  metal  screams  make  their  presence  known  and  when  the  music  speeds  up  a  decent  amount  of  blast  beats  can  be  heard.

 

  While t here  is  a  lot  of  80's  and  90's  influences  on  the  recording  the  music  still  sounds  very  modern  and  the  songs  also  bring  in  a  great  mixture  of  slow,  mid  paced  and fast  parts  and  you  can  also  hear  a decent  amount  of  tremolo  picking  in  the  faster  riffing  and  when  guitar  solos  and  leads  are  utilized  they  also  remain  true  to  an  old  school  style of  extreme  metal  and  some  tracks  also  bring  in  a  small  amount  of  clean  guitars  and  when  acoustic  guitars  are  utilized  briefly  they  give  the  music  more  of  a  pagan  feeling  and  one  track  also  brings  in  spoken  word  parts.

 

  Wolf's  Hunger  plays  a  musical  style  that  takes  black  and  thrash  metal  and  mixes  them  together  to  create  a  sound  of  their  own,  the  production  sounds  very  professional  while  the  lyrics  are  written  in  Serbian  and  cover  Serbian  paganism,  mythology,  Slavic  heritage  and  World  War  I  themes.

 

  In  my  opinion  Wolf's  Hunger  are a   very  great  sounding  mixture  of  black  and  thrash  metal  and  if  you  are  a  fan  of those  musical  genres,  you  should  check  out this  band.  RECOMMENDED  TRACKS  INCLUDE  "U  Vatri  Sazdan"  "Rusija"  "Slava  Gromu"  and  "Rod".

 

http://bringerofdeathzine.blogspot.ru/2016/09/wolfs-hungerbezte-zivi-vracaju-se.html

 

 

Эксклюзивно для портала - личная цифровая покупка. Спектр - особенность записи!

 

Высвобожденное через языки Всполоха пламенное языческое Порождение, явленное волей, страстью, силой и многочисленными откровениями, приворожёнными древними лесными духами в облике волков. Музыкальный эпос о свирепых и самоотверженных воинах, в сердце которых живёт лишь жажда битвы. Героическое сказание, обращённое, в первую очередь, к тем, кто видит замысловатые рунные пейзажи и благословлён на Рунический Путь.

 

http://metalarea.org/forum/index.php?showtopic=274075

 

 

Vukovi su se konačno oglasili i krajem juna ove godine okrvavili zube sada već poznatim singlom ''Gvozdeni put'' - za koji su snimili i spot te' nam jasno i konkretno dali do znanja šta nas očekuje na novom albumu. Do dana izlaska spota ja se i nisam previše interesovao za njih... Prosto sam ih kao kolega muzičar poštovao i površno pratio njihov rad, ništa više od toga. Možda nije popularno da u uvertiri recenzije kažem sledeće? Ali ja danas sebe smatram tek ošurenim fanom ovog benda, jer su me prosto preklali muzikom sa novog albuma ''Bež'te živi, vraćaju se mrtvi.'' Nije da album nema slabih momenata i šupljina... Ali sam duh albuma sve to stavlja u drugi plan te' u narednim redovima nisam štedeo superlative.

Novi album Wolf's Hunger je najjasnija mešavina black metala i trash metala. Dakle wolfsi su još uvek verni zvuku koji neguju od početka, i to je vredno svakog poštovanja. Prva pesma na albumu je i naslovna numera ''Bež'te živi, vraćaju se mrtvi.'' Rif koji me je odmah podsetio na jedan bend zapadnjačke thrash metal škole i baš zbog tako jasnog i ne prekrivenog uticaja, kupio me je na prvu. ''U vatru sazdan'' je numera koju uvodi sablasno razlaganje koje se u par navrata pretvara u black metal rifčugu i konačno nakon minut uvertire uvodi nas u priču. Ova pesma je čist paganski black metal sa tekstom teškim kao dvovekovni hrast. Te bih izdvojio deo teksta:

«Уздигни се древни Боже. Што чекићем створи свет. На олтару вечне ватре. Путу Права ја сам заклет! Пламеноме сунцу се клањам И халдном ветру што немир носи У ватри мој род је саздан Словенска крв што крсту пркоси.»

''Gvozdeni puk (Kult rata)'' ovu stvar sam delimično nahvalio još na početku teksta te' ne bih previše kitio već okićeno. Brzo, jako, moćno i iz srca. ''Vostani Serbije'' - još jedna pesma koju uvodi razorni rif, propraćen solažom u Kerry King stilu. Veći deo pesme prate nagle promene ritmova. Ali poseban u pečat pesmi daje deo od 03:15 min.

 

Naredna pesma je prosto čvrsta balada. Melodična a u isto vreme rifovski čvrsta i mračna. U pitanju je pesma ''Rusija'' koja slušaoca ne ostavlja ništa drugo no' da još jednom stisne ''play'' jer prosto se uvuče pod kožu. ''Slava gromu'' je pesma koja obiluje brzinom, melodijom, himničnošću i zimom. I prosto više ništa ne želim da dodam...

 

''Lešinari će slaviti moje ime'' je klasična thrash metal razbijačina koja u refrenu neguje staru školu ovog metal podžanra. Ali već posle prvog refrena sledi solaža koja je most koji me je na trenutak preveo u black metal krljačinu i ipak uverio da ovde nije sve tako thrash. Mnogo promena i izleta u ova dva podžanra. A sve to lepo upakovana i odlično odsvirano.

 

Predposlednja pesma na albumu je ''Egzekutor'' - nešto što smo već čuli na dobrom delu albuma ali to je samo još jedan dokaz koliko se bend potrudio da se drži koncepta. I za sam kraj ''Rod'' U pitanju je najkraća pesma na albumu ali i tekstualno među jačima. Heh' čini se da su wolfsi najjaču municiju ostavili za kraj boja.

«Крстоноше на пањ ставише нам главе. Мислећ да од нас сужње створит могу. На грудима им вечно почивале море. Никада се нећемо клањат лажном богу! У песми РОДА зачети! У огњу звезда саздани!»

 

https://headbang-vlog.blogspot.ru/2016/10/wolfs-hunger-bezte-zivi-vracaju-se.html

 

 

1st track, Bež’te živi vraćaju se mrtvi. Blackened Death, Punk, Blasting and Slayer!!! 2nd track, U vatri sazdan. With some Accoustic Guitar Arpeggio in intro, Old School Death Metal Growls, Blasting and Great Guitar Solo. 3rd track, Gvozdeni puk (Kult rata). Blackened Death, Thrash, Punk and 80s Metal Guitar Solo.

 

4th track, Vostani Serbije. Wah, wah, wah a Great opening. The Guitar composition on this song is so excellent, Accoustic and Thrash. 5th track, Rusija. This song talk about Russian Empire, Kingdom of Serbia allies. This song is easy, dislike previous songs. 6th track, Slava Gromu. Blasting and simple Guitar Solo.

 

7th track, Lešinari će slaviti moje ime. This song more Melodic than previous tracks, Melodic and Blasting. 8th track, Egzekutor. This song talk about a Executor. Blasting, Thrash and Shred. 9th track, Rod. A Blackened Death Metal song without Guitar solo.

 

A Story about Serbian and World War 1. The World War 1 Metal. Blasting like Machine Gun and Thrash like Slayer!!!

 

http://www.bdpmetal.net/2016/10/reviews-wolfs-hunger-bezte-zivi-vracaju.html

 

Serbian quartet Wolf’s Hunger has been way too long away from the SBM radars until I stumbled upon their sophomore full-length “Bež’te živi vraćaju se mrtvi.” Their craft pays tribute to highlights from their country’s historical background as well as Slavic paganism. “Bež’te živi vraćaju se mrtvi” got me hooked up right away because it successfully blended black metal ingredients with thrashing aggressiveness in a highly explosive track list of 9 songs. It’s hard to resist from headbanging insanely, seriously!

 

http://supportblackmetal.com/retrospection-black-albums-may-missed-2016/

 

 

Словно гром в жуткой ночи разорвет небо, а молот могучего воина опустошит эту землю, тем самым предав ей вид бывший изначально, мощный и яростный метал от наших братьев сербов, не много не мало значим как ярчайший пример сохранения колорита в тяжелой музыке.

 

Графически альбом представляет собой нечто покрытое мраком, но от этого ведь только и отдает естественной единеностью, демонстрирующей нынешний дух, когда ярость есть жизненый глоток из глубины человеческого существования, музыкальная интерпретация есть единое продолжение...

 

Если же рассматривать структуру альбома, то можно услышать гитарную неудержимость Slayer, скрестившую сталь с минорностью блэк-метала, в которой имеет свое лицо также манерность олдовой школы дэт-метала, дикое пекло опаляет лицо до самого основания, музыкантам Wolf's Hunger удалось объединить совершенно разные и крепко вбитые в землю колья тяжести при этом не пойдя по простому принципу сочного варева, а показав значительность собственного колорита, ведь не часто можно услышать язык столь понятный и принятый какими-то внутренними человеческими ощущениями.

 

При детальном рассмотрении материала 'Bez'te Zivi Vracaju Se Mrtvi' слушатель словно оказывается во времени пылающего пожара битвы, где свобода духа есть та цена, уплаченная многими, но к сожалению по прошествии времени стеревшаяся, словно пыль с камней, помнящих те далекие времена... ушедшие, казалось бы, безвозвратно...

 

Альбом от сербских металлистов Wolf's Hunger монумент памяти... единственное, о чем остается говорить во время нынешнего внутреннего опустошения, ведь слово то, что будет существовать вечно, невзирая на происходящее вокруг и когда-нибудь эхо прошлого вновь даст о себе знать, ведь все имеевшее свое начало имеет и конец, чтобы вновь зародиться в этом мире, как своеобразное знание истины, которое человечество на протяжении своего существования возможно не познает, но благодаря работам, как на примере сербских кователей железа, возможно существование человечества не будет столь адаптировано к безразличности.

 

http://bunkermagazine.ru/index.php?id=1032

 

Den Serben Wolf’s Hunger mag man es nicht anmerken, doch die Band existiert bereits seit 1999, hatte dann aber immer wieder mit Besetzungswechseln und einer kurzen Auszeit zu kämpfen, so dass es 9 Jahre dauerte, bis auf das Debüt „Retaliation in Blood“ das nunmehr zweite Album „Bež’te živi vraćaju se mrtvi“ folgte.

 

Selbiges setzt sich zusammen aus dem in schlichtem rot gehaltenen aber sehr ausdrucksstarken Cover und 9 direkt nach vorne pushenden Songs. Ohne Intro geht es gleich mit einem düsteren Riff los, dass sich schnell ein eine kraftvolle Thrash-Nummer mit viel Black Metal-Einfluss übergeht, der den Rest des Albums beherrschen wird. Dabei zeigt sich das Material ziemlich groovig, aber mit oft vertrackter Gitarrenarbeit aus der sich immer wieder einzelne hohe Soli herausreißen und das straighte Material auflockern. Dabei liegt die Gesamtatmosphäre irgendwo zwischen düster und aggressiv mit vielen Mitnickparts. „U vatri sazdan“ erinnert immer wieder stark an Grá und erzeugt ein dunkles Feeling wohingegen die Melodie von „Rusija“ leicht in Richtung Viking Metal abdriftet. Immer wieder spielen die Jungs mit verschiedenen Gitarrensettings und Arrangements um ihren Black Thrash frisch zu halten und es gelingt ihnen ohne allzuweit aus ihrem Schema auszubrechen. Dem schließen sich auch die sehr gurgelnden aber kraftvollen und authentischen Vocals an, die zwar wenig Variation bieten, aber eben in ihrer rohen und ungefeilten, direkten Art genau zum Sound der Band passen.

 

Wolf’s Hunger kämpfen trotz rotierendem Mitgliederkarussell ständig weiter und wenn dieser Kampf in kraftvollen Alben wie „Bež’te živi vraćaju se mrtvi„, bei dem die Spielfreude schon fast aus den Lautsprechern tropft, dann darf der ruhig noch lange andauern! Es schlägt kein neues Genrekapitel auf, es drischt einfach direkt nach vorne, viel Thrash, viele Riffs, viel Black Metal und gelegentlich etwas zum Auflockern. So einfach kann gute Musik manchmal sein.

 

https://metalviewer.wordpress.com/2017/03/01/wolfs-hunger-bezte-zivi-vracaju-se-mrtvi/

 

 

Novosadski blekeri "Wolf's Hunger" su 9. septembra 2016. objavili svoj drugi album "Bež'te živi, vraćaju se mrtvi". Uz dobru produkciju i (što je najbitnije od svega) dobre pesme, devetogodišnja diskografska pauza je na pravi način prekinuta. Veoma rano je ovaj black/thrash bend dobio svojevrsni kultni status, status koji nosi određeno breme: svako izdanje i svaki njegov delić se pomno posmatra. Stoga se ne sme samo puko igrati na sigurno, već se sve kockice moraju poklopiti. U ovom slučaju je sve ispalo kako treba, te smo dobili priliku da uživamo u jednom zaista finom i kvalitetom ujednačenom albumu.

 

http://ciklonizacija.blogspot.ru/2017/02/kombo-18.html

 

 

Pelo nome do trabalho, é de prever que os Wolf's Hunger nos chegam de uma localidade mais exótica e assim. Oriundos da Sérvia, a banda chega ao segundo trabalho com este "Bez'te Zivi Vracaju Se Mrtvi" e apresenta-nos um thrash metal vitaminado e a pender para o black tendo no entanto muito do género tradicional, como o tema-título que abre logo este álbum e que nos remete logo para Slayer. Apesar da distância que a língua nos coloca, instrumentalmente falando, este é um trabalho muito poderoso que não só é recomendado para quem gosta de thrash mais extremo como para quem é fã da sonoridade clássica. É para todos os gostos.

 

http://radiowom.blogspot.ru/2016/11/wolfs-hunger-bezte-zivi-vracaju-se.html

 

Teraz czas na kapelę trochę bardziej zaprawioną w bojach. Wolf’s Hunger podchodzą z Serbii i istnieją od 1999 roku. „Bež’te živi vraćaju se mrtvi” to ich drugi album, ale jak pewnie się domyślacie z debiutem nie miałem przyjemności się zapoznać i gdyby nie podesłana płyta pewnie o istnieniu tych panów bym się nigdy nie dowiedział. Na drugim długograju dostajemy dziewięć kawałków osadzonych w klimacie thrash/black. Słucha się tego całkiem przyjemnie. Kawałki to szybkie i proste strzały. Nie ma tutaj mowy o jakimś kombinowaniu. Wolf’s Hunger gra prosto i nie wysila się na odkrywanie nowych muzycznych horyzontów. Jest w tym trochę nowoczesności, jest sporo klasycznych patentów. Ogólnie mówiąc – przyzwoicie.

 

http://limiter.com.pl/symbol-of-domination-production-cz-1-2016/

This Serbian bunch known as Wolf's Hunger does have a pretty good idea how to make both Black and Thrash Metal (the main emphasis being on Thrash Metal) sound ripping and catchy enough on their second album, titled Be'te ivi vraćaju se mrtvi.

 

Wolf's Hunger have chosen to perform their blackened Thrash with their own mother language of Serbian, which leaves only their music for me to enjoy as I have no clue what they are saying. The band let their instruments do all the talking and succeed at putting out a solid album that has lots of well targeted, sharp Thrash riffs (some of them reminding me of Slayer) that surely appeal to the Thrash crowd. For Black Metal fans and whatnot, even Folk diggers, Wolf's Hunger have recorded a song called "Rusija," which differs drastically from the rest of their songs, with it being a Folk-tinged mid-paced. It is one of the highlights off the record, simply a great piece of work. Vocalist and bassist Časlav Nicković's Black Metal rasps are also well done, although nothing so unusual or unique that one wouldn't have heard something like it before.

 

Wolf's Hunger kick some serious ass on this second outing. By all means give it a try.

 

http://www.metalcrypt.com/pages/review.php?revid=10058

 

 

Отчаянный, напористый, крышесносящий блэко-трешевый ураган. Да он впрочем и должен быть таковым в указанном стиле. Но не у всех получается. У сербов Wolf's Hunger — в наилучшем виде. Судя по обложке диска, лирика касается паганизма и родноверия. Но, как смотрю в цейсовский бинокль, никаких явных фолковых лирических движей не наблюдается. Стилистика определяет сознание и воплощение. Блэк-треш должен быть самим собой — то есть очень борзым, молотобойным и высверливающим чужеродные мозги орудием. И это нисколько не взаимоисключающие понятия. Наоборот, поддерживающие. Так что — огонь изо всех орудий.

Сербы адски громко музицируют с 1999-го года, через группировку прошло полтора десятка человек, команда росла композиторски, мужала, давая концерты там, где могли дотянуться длинные руки их менеджмента. В активе - выступления на одной сцене с Vital Remains и нашей Арконой, множеством команд, мрачно известных как местному, так и шире — европейскому, метальному сообществу - All My Sins, Defilement, Posmrtna liturgijaж... с крайними как раз делали сплит.. За все это время коллектив бережно собирал в свою творческую копилку идеи, имена, явки).

Две демки, сплит и два полноформата - вот результат разудалых репетиционных сессий. И знаете, все не зря, ибо уже с первого демо формация показала себя с доброй стороны, заявила о себе как о серьезном коллективе. Кстати будет сказать, что поначалу Wolf's Hunger занимались черным металлом, и, видимо, позднее взяли целеполагание - блэк треш. Могу предположить, что милитаристский угар, который создает стилистика, пришелся по душе камрадам, которые с младых ногтей тренировали себя на Слейере и скандинавском легионе черного металла.

Как бы то ни было, а группа отлично чувствует себя в стилистике war-метал — именно так можно анонсировать блэк треш Wolf's Hunger. Громобойная ритмическая атака, короткие рубленые риффы, стегающий вокал — энергетически и радиационно очень насыщенный - как кусок чугуна, пролетевший над чернобыльской АЭС. Такой голос очень убедителен, особенно с тембром Часлава и Игоря, ибо именно они оба трудятся над голосовым сопровождением музыкального пекла, что сооружают сотоварищи. Всего четыре чела, ну кое-кто еще помог на отдельных траках. Два грубейших скрима, (не раз и не два переходящих в гроул) - самодовольных и острозаточенных, как штык-ножи, взвиваются на этом диске дабы решать узкоспециальные задачи — вещать, убеждать, доминировать - вот малая толика их акций.

Если взять и чисто абстрактно порассуждать о блак-треше в WAR-металлическом обличии, то может показаться, что это сплошной забой и пулеметные очереди из крупного калибра. Да, так и есть. Но Wolf's Hunger решили еще к тому же соорудить кой-какие эпики — относительно продолжительные выразительные инструментальные куски, причем вбрасывая туда под конец - как гранату - свирепый вокал. Как точку в отдельном траке.

А все ж таки соло-гитарист формации не теряет возможности выставить крутые мелодические эскапады. Причем надо подчеркнуть, что «мелодические» именно для такого военизированного стиля музыки, которые добавляют настроения - как толковый новый камуфляж. Гитареро делает все очень дозированно, не нарушая маршевых порядков всего диска, своей работой доводя работу подразделения до совершенного, создавая иногда замедления, точки сбора, и потом словно бы переходя со своими партиями в рукопашную схватку. Вот тогда создается истинно блэково-трешевый перформанс, убедительный, струнно-страстный и зажигательный, как снаряд с напалмом. Такой уж это стиль музла. Чтобы быть поточнее, укажу, что в ряде мест упорядоченный милитаристский угар превосходит себя стилистически, и превращается в зомби-треш-атаку, когда срываются все рамки и летят к черту все запреты. Но ведь это тоже блэк-треш! На дичайшую потребу ценителям подобной музыки.

 

https://vk.com/wall216331265_2498

 

 

What struck me the first time I heard this was how much it made me think of early Slayer done more extreme. This is thrash metal that sounds very much like it is a continuation of Slayer’s debut album “Show No Mercy”. And even though it is like 30 years too late this still sounds cool enough in the 10s. They will never ever win any prices for originality but who is really original today. I am not one for being nostalgic but when I hear stuff like this I can’t but think back to the 80s and what a thrill it was to hear something like this. And even today I still feel that same thrill. This turned out a really cool album.

 

http://battlehelm.com/reviews/wolfs-hunger-bezte-zivi-vracaju-se-mrtvi/

 

Con casi diecisiete años de existencia, Wolf’s Hunger lanza su nuevo larga duración, “Bež'te živi vraćaju se mrtvi”, bajo el sello Symbol of Domination.

Este cuarteto serbio (Časlav Nicković en voz y bajo, Vladimir Mušicki y Igor Marić en guitarras, e Ivan Gašpar en batería), editó en el 2007 su primer álbum (“Retaliation in blood”), para luego llegar a un contrato con el mencionado sello discográfico.

Wolf’s Hunger define a su música como “patriotic black metal”, definición acertada si nos guiamos por los tópicos que trata la banda en sus letras, llenas de referencias a la historia de su país, al paganismo y a los mitos eslavos.

A primeras oídas, la cosa no es tan lineal, ya es posible diferenciar algunas influencias de Slayer y Bathory, fundamentalmente por la tendencia a estructurar las canciones sobre la base de riffs veloces, complejos y enrevesados, pero en todo caso difícil de encapsular, ya que Wolf’s Hunger no teme en adentrarse a terrenos más melódicos y folk, y a esto le suman las variantes viking propias del metal escandinavo, fundamentalmente por la performance del vocalista, quien por momentos canta de una forma clara y melódica, para luego tornarse brutal y agresivo.

Es innegable la capacidad técnica de estos serbios, quienes aparte de lo ya mencionado, se las arreglan para adicionarle al álbum un toque de accesibilidad sugestiva y atrayente, pero sin perder un ápice de su agresividad.

Señores, “Bež'te živi vraćaju se mrtvi” logró que los 37 minutos que dura el disco fueran pocos. Recomendado.

 

http://rockarollazine.blogspot.ru/2017/11/wolfs-hunger-bezte-zivi-vracaju-se.html

Wolf’s Hunger are a Serbian band that was formed at the end of last century, although it was under another name. the band did split up soon after, but they returned, now as Wolf’s Hunger, in 2002. The band recorded some demos and a split with fellow countrymen Posmrtna Liturgija (2005, Grom Records), soon after followed by a first full-length album (Retaliation In Blood, 2007, once again via Grom Records). then the band did split up once more.

 

Apparently they reformed in 2009, almost one decade ago, but there was nothing exceptional going on, except for some (local) gigs, I think. At the end of 2015 they started recording new material at the Piknik Studio, with producer Miroslav ‘Mr Bandar’ Majkić (known from e.g. Horror Piknik and other projects with Goran ‘Biške’ Biševac). Then they signed to Symbol Of Domination Productions and now we can, finally, enjoy a second album by these Serbians. The jewel case compact disc comes with an eight-page booklet in an edition of 500 copies.

 

Despite a new line-up, Wolf’s Hunger sort of go on in the vein of the past. Their timeless Black Metal is fiercely Thrash-injected, almost Teutonic in heaviness, and finely attending the equilibrium in between melody and rhythm. The better part is fast, pounding and energetic, with several changes in speed. The rhythms are eruptive and stylistically technically executed. That’s cool, for the sound quality strengthens the intensity of this album. Indeed, the production and mix have been done meticulously, which isn’t but a positive thing to support this extremely heavy, hammering compositions. On top of it, there is a certain level of variation – I mentioned the changes in speed. Some slower or mid-tempo passages enrich the fecundity of Bež’te Živi, Vraćaju Se Mrtvi (which means something like ‘run living, they’re going to die’ or ‘run when being alive, they will return dead’). And a couple of pieces are simply blasting, like a volcano eruption causing a pyroclastic storm. Besides, the band also injects its Music with elements from the Pagan scene, i.e. dynamic, glorious and epic passages that are rather Viking / Pagan / Folk-edged than Thrash Metal-laden.

 

http://www.concreteweb.be/reviews/wolfs-hunger

 

 

Bardzo przyzwoite granie z Serbii. Panowie poruszają się głównie w obszarze thrashu zabarwionego blackiem ale nie uciekają od fragmentów heavy czy wręcz rock'n'rollowych. Dużo się tu dzieje bo znajdziemy i momenty podniosłe i pełne zadumy. Teksty są w języku serbskim ale nie trzeba go znać by pojąć, że panowie kochają swój kraj. Nie jest to żadna wybitna pozycja ale na pewno warta uwagi jeśli chodzi o kierunek bałkański. Płyta wydana w 2016 roku przez Symbol Of Domination Prod..

 

https://www.facebook.com/przyszloscprzeszlosci/posts/1979775902238305